Danas je naš kolega Nikola Ilić, jedan od nas, umjesto na poslu dan proveo u policiji, a jutros ga je umjesto radovanja novom danu zatekla poruka mržnje na fasadi zgrade u kojoj živi on i naša draga Hana Konatar.
Ovo nije prvi put da se suočavaju s ovakvim stvarima, nasiljem, prijetnjama, mržnjom, a svakako mora biti poslednji. To očekujemo i od institucija i od društva čiji su dio i u kojem žive i Hana i Nikola.
Poruka kojom im se poručuje da neđe nijesu dobrodošli i kojom se targetiraju kao nepoželjni s jasnom „imperativnom instrukcijom” da odatle idu je ništa drugo do netrpeljivost, neprihvatanje različitosti, njih kao ljudskih bića sa svim svojim identitetima, mržnje i verbalnog nasilja.
Zato tražimo i očekujemo da im se osigura zaštita i da institucije urade sve da otkriju, a onda i procesuiraju počinioca ili počinioce.
U suprotnom, ako to ne učine odobravaju ovakav akt i rade na saučesništvu. Svaka prećutna saglasnost za nasilje je istovremeno kultura nasilja.
